Šetajmo

     
          Šetam se uskim seoskim putem; prolazim pored livada, pašnjaka, voćnjaka i bezbroj pčelinjaka.
Razmisljam o svim tim bojama koje se jako lepo utapaju i čine neverovatan pejzaž.
Dok hodam prašnjavim putem u mojoj glavi nastaje vrtlog. Dobijam bezbroj ideja, odjednom mi se
čini kao da je sve dostupno i moguće.  I baš u tom trenutku odlučujem da iskoristim vreme i mesto; da se saživim sa prirodom i da je osetim punim plućima.

O da, naravno da se plašim gmizavaca i svega što bi u velikoj travi moglo da se nadje.

Usudila sam se i prevazišla svoj strah. Našla sam se u klasju žita. Nežno je dodirivalo moje telo, imate osećaj kao da vas neko golica. Ali ovo je drugačije.

mlade stabljike pšenice lagano su se pomerale pod pritiskom slabog vetra. 

Nema buke! Samo blago šuštanje pšenice. Odmaram mozak; sluh i nagradjujem svoje oči ovim divnim pogledom.  Sve brige i svi problemi su nestali. Udahnula sam život punim plućima. Osećam se slobodno kao ptica, zato što znam da ovaj trenutak niko ne moze da mi oduzme. Zato što znam da ovo nema cenu ali i da pored toga mnogi sebi to ne mogu da priušte.

Znate da ne košta ništa. Priroda nam je data slobodno na korišćenje, ali mi ne znamo da je iskoristimo za prave stvari.

Zašto plaćati skupe razgovore sa psihijatrom?  Zašto lekovima lečiti depresiju? 

Zato što nas niko nije naučio da priroda ima rešenje za sve. Niko nam ne preporučuje šetnju po prirodi i odmor i rad na selu.  Svi su više za razvijanje raznih vrsta industrije i korišćenje raznih hemijskih preparata. A sve to je bespotrebno. 

                                       
Da li vam izgledam srećno, ispunjeno i spokojno? Reći ću vam; ne samo da izgledam već se tako i osećam.  Provela sam samo 20 minuta na ovom mestu. Deluje magično. I ne samo ovo već svako drugo mesto gde ste izolivani od buke; gužve, ovde ste izolovani od stresa. Vraćate se svojim korenima i životu kakav su vodili naši pretci. Nisu imali puno novca; ni pametne telefone, internet i druge privilegije današnjeg doba. Ali su upravo zbog toga znali da uživaju, jer su konstantno bili u kontaktu sa prirodom.

 Hajde da naučimo da koristimo prirodu u prave svrhe. Hajde da kafic zamenimo izletom na neku livadu. Hajde da se okupimo i pomognemo drugima. Osećaćemo se bolje i korisnije.